Flamenko

16 mar

FLAMENKO

Flamenco              Flamenko je španski nacionalni ples koji        predstavlja sastavni deo svih svečanosti. U  početku njegove jedine elemente činili su  glas i dlanovi, a kasnije se priključuje i gitara, a potom i udaranje potpeticama što se zove el zapateo.

Ovaj ples u sebi ujedinio je mnoštvo elemenata iz različitih kultura –  indijske, arapske, jevrejske, grčke, španske… To je sasvim prirodno s obzirom na to da su se na teritoriji Španije vekovima smenjivali osvajači, i svaki narod ostavio je traga u istoriji i kulturi ove zemlje, a i sami tvorci flamenka, usvajali su uticaje naroda sa kojima su se mešali lutajući po svetu.

 Flamenko su stvorili Cigani sa juga Španije, koji su došli u Andaluziju u XV veku. Veruje se da su došli sa teritorije koja danas pripada Pakistanu. Razlog za napuštanje dotadašnje domovine bili ratovi i napadi osvajača. Plemena kralja Sida preselila su se u Egipat, odakle su kasnije proterana.

Budući da su bili svesni da nigde neće biti dobrodošli zbog toga što ih je preveliki broj, rešili su da se podele u tri manje skupine i da svaka krene svojim putem. Jedna grupa uputila se ka Španiji i Francuskoj. Vodje Cigana, sinovi kralja Sida, latinizovali su svoja imena, tako je Pamuel postao Manuel, András – Andrés, a Sindél – Miguel. Prvi dokumenti koji ukazuju na njihovo prisustvo u Španiji nastali su polovinom XV veka.

Smatra se da su se do kraja XV veka bavili stočarstvom i raznim  zanatima. Vodili su nomadski način života. Upravo zato, sele se sa jedne teritorije na drugu, sakupljajući elemente različitih kultura i objedinjujući ih u svojoj muzici. Tako Andaluzija postaje idealno podneblje za njih, jer tamo pronalaze ostatke viševekovne mešavine hrišćanske, arapske i jevrejske kulture.

Ubrzo nakon dolaska Cigana Kolumbo otkriva novi kontinent. Kraljevi smatraju da je to znak da Španiju treba pretvoriti u jednu od najjačih imperija u svetu, a samim tim i očistiti je od svih naroda koji nisu pravi Španci. Tada počinje progon Jevreja, Muslimana i pokrštenih naroda, jer se smatralo da iako žive u Španiji, poštuju veru i običaje naroda, ipak nisu sve to iskreno prihvatili i u duši su ostali neprijatelji Španaca. Medju nepoželjnima bili su i Cigani.

Oni se sklanjaju iz gradova i sela, beže sa proteranim narodom u nepristupačne krajeve i žive po šumama i pećinama. Tamo nastavljaju da neguju flamenko, i da pevaju na jeziku koji je predstavljao mešavinu španskog i ciganskog. Njihove proslave održavale su se u tajnosti. Medjutim bogataši su ih često pozivali na svoje zabave kako bi razonodili goste. Iako ih nisu prihvatali kao članove društva, voleli su njihovu muziku. Ta muzika bila je tužna i govorila je o nesrećnoj sudbini jednog naroda, koji je nazabavama uveseljavao goste govoreći o njihovoj okrutnosti i nepravednosti, ali na jeziku koji oni nisu razumeli.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: